Кључна карактеристика прве генерације било је коришћење вакумских цијеви као активних елемената. Ови елементи су били велики, често и величине кућних сијалица. Трошили су много електричне енергије и производили велику количину топлоте.
Друга карактеристика ове генерације била је меморија за складиштење програма и података. Развијане су разне врсте меморије као, на примјер, магнетне траке и добоши. Циљ је био развој брже и јефтиније меморије.
Почетком педесетих година два открића промијенила су слику о електронским рачунарима, од брзих али непоузданих, у релативно поуздане и још већих могућ- ности. То су: откриће магнетне меморије и транзистора. Ова техничка открића нашла су брзо пут до примјене у рачунарима па је тако капацитет меморије комерцијалних рачунара до почетка шездесетих година нарастао са 8.000 до 64.000 ријечи.
Увидјевши успјех рачунара Apple II и компанија IBM се упустила у посао са рачунарима заснованим на микропроцесору и развила сопствени микрорачунар под именом IBM PC. Рачунар је представљен 1981. године и убрзо је постао стандард око кога су бројне друге компаније дизајнирале своје рачунаре.
| 1986. | Compaq уводи први ПЦ базиран на процесору Intel 80386. |
| 1987. | IBM уводи своју фамилију PS/2 и продаје преко милион комада до краја године. |
| 1989. | уводе се први рачунари базирани на процесору 80486. |
| 1990. | Мицрософт уводи Windows 3.0. |